JESENI MOJA
JESENI TU SI
TI I IMAŠ PREDIVNE BOJE,
ALI UVIJEK RASTUŽIŠ OVO SRCE MOJE…
DONOSIŠ BOL I PAKAO RATA,
DONOSIŠ SUZE ZBOG OCA I BRATA…
SUZE ZA SUPRUGOM ILI DJETETOM MOJIM,
JESENI MOJA,
OPROSTI AL SAMO TE ZATO NE VOLIM…
SVAKI DAN OBILJETNICA STRADAVANJA ILI SMRTI,
KAO TI VJETROM ,
JESENJI LIST U SRCU SE MOM KAOS VRTI…
O KOLIKO BOLI JE U DUŠI KOLIKO KRIKOVA ZALEĐENI,
DAJ PROĐI JESENI ŠTO PRIJE
DA JE BAR MALO LAKŠE MENI…
NEKAD SAM UŽIVALA U TEBI
MIRIS LIŠĆA I KESTENA OBOŽAVALA,
AL SADA BI TE JESENI,
TUGO NAJRADIJE JA PRESPAVALA…
DA ME NE PODSJEČAŠ
DA ME TAKO JAKO NE BOLI,
SMRT BRAĆE I SESTARA IZ RATA KOJIH NEMA
A TAKO IH DUŠA VOLI…
MOLIM TE JESENI PROĐI PROĐI TI ŠTO PRIJE,
MOŽDA SE ONDA UMORNO SRCE
PONEKAD VEDRO OPET NASMIJE…
I KAD PROLAZIŠ VJETROM SVOJIM
PORED SVIH ONIH SILNIH GROBOVA,
POTIHO ZAŠUŠTI SAMO NJIMA
DA SVE IH VOLI DUŠA MOJA UMORNA…
I NEKA SPAVAJU U MIRU BOŽJEM
NEKA SNIVAJU SANAK SVOJ,
PROĆI ČEŠ TI JESENI OPET
I UMANJITI MALO MOJU BOL…