Priča jednog Brigadnog izvidnika
Evo ležim u izolaciji, sin ima koronu pa smo zatočeni na 10 dana. Pere me nostalgija na te slavne a teške dane !Studeni je na samom svom kraju ,noć je vedra vršimo zadnje pripreme pred polazak mi odabrani Hrvatski sinovi ,nije zgodno kao ni puno puta prije ali shvaćamo naš zadatak spremni smo za njega još samo da otjeramo misli o djeci, suprugama, roditeljima jer one nam sada ne trebaju, one nas koče moramo imati bistru glavu .Muk je i tišina dok maskiramo svoja lica ,neko je prolomio “pa samo jedinci ginu “ odma nastaje smijeh i zajebancija ja imam brata ,ja dva spremni smo vidi se ta odlučnost u očima idemo.
Gazimo polako u tišini jedan za drugim samo ponekad se čuje udarac čizme od kamen ,blizu smo prve linije pazimo zbog njihovih mina tišina vjetar lagano piri odjednom rafal bacamo se jedan na drugoga .Mir… Opet se čuje vjetar ,Đito (Pocivao u miru Božjem )! kaze ja sam opalio dobro je opalila, mu čelica stojimo tako jedan period… Mozda 15 -20minuta. Nismo otkriveni, jer na Malom Sokolcu nije niko po noći ,uvlačimo se u klekovinu ispod m.Sokolca i tu dogovaramo kako ćemo dalje. Dijelimo se na pola. Prva polovica ce ostat i ujutro se popet na m .Sokolac a mi ostali nastavljamo dalje . Dolazimo do puta koji spaja četničke snage sa Hrvatske strane Dinare sa Bosanskim četnicima, prilazimo put i zauzimamo par ćukica (gorski umac) .Čekamo da svane, hladno je ,zavučeni smo između kamenja i šušnja pa je toplije .Sviće! Neprijatelj ne sluti sta mu se sprema… Očekujemo da napad krene, bar tako sam razumio, ništa se ne zbiva.
Primjećujemo jednu grupu na kratko i više ih ne vidimo .
Par naših je na drugoj ćuki, do naše na 60-70 metara .Bugi kaže odoh ja do njih ,vadim mesni doručak i prigrist ću ga, jer ko zna kad ću opet moći ,i drugi rade isto. Imamo čovika na straži .Prčko na nas pazi… Odjednom rafali… Bacamo se u zaklon. Između bukvi i kamenja gledam Prćka sageo glavu iza kamena iz kojeg praši .Vadimo bombe oni čejeni viču “Pridaj se Ustašo mamu ti jebem”! U tom trenu neznamo šta je sa Bugijem …Čujem pucanj …Na njih sa druge ćuke izlazimo na bokove i prr prr prr i jedan nam pobiže livo, prema Bračevu docu ,a dvojica desno u Vještić goru .Plazo javlja Kotromanoviću da je došlo do dodira i Akcija Zima 94 tada kreće. Ja i Plazo krećemo za ovom dvojicom ali su nam uspili maknit .Vraćamo se i kako imamo potkape pok.Kemo drži uperenu pusku i kaže :”Pridaj se aj “Skužio brzo da smo mi.I dalje držimo te ćuke osigurani… Puca se, krenilo im pojačanje iz B.Doca, ali naši sa m.Sokolca nedaju da izađu prema nama. Oni zarobljavaju jednu ekipu još se linija ne pomiče.
Pada noć kupimo se ispod neke stine, led nemili…
Poredamo se jedan do drugog i pokrili jednom vrićom …Drćali smo cilu noć… nikad svanit! Po svanuću su nam neki suborci, promrzli …Njih triba izvuć a mi nastavljamo dalje …. Ja Plazo, Bugi,Vlade, Prćko penjemo se na Ledenu kosu .Sve oko nas je inje ,usne se skupile ,vrile su ,imaš osjećaj da će se raspuknuti .Izašli na sunce krnje i grijemo se kao gušteri. Voda smrznuta, sve je smrznuto… Primjećuju nas! Još i danas nisam siguran naši ili njihovi. Prva pada u klanac duboki ispod nas… Javljamo di smo i da nas tuku. Nakon par njihovih granata koje su nas pribacile čuo sam naše haubice iz pravca Poviruša. Više nas niko ne gađa .Pratimo bižanje neprijateljsko po sokolcu.… naše je samo da se osiguramo i branimo te uzvisine .Položaj je lako branjiv. Mi smo dominantni, imamo i municije .Linija je razbijena a čejeni biže. Na Livanjskoj strani odradili su to Skejini momci a mi čekamo smjenu .Pitamo kad stiže paket… Kažu krenuo je! Gledam prema Maglaju .Idu stvarno u tri kolone .Spuštaju se nizbrdo .Ide jedna ka nama…super gladni smo, žedni ,promrzli ali triba im puno vrimena do nas. Daleko smo .Evo ih 50-tak! Idu ljudi naši domaći… Mislim iz 6 .dom.pukovnije .Nemaju vrića za spavanje, ali gaze gordo…
Spremni na sve…
Ostavljam jednom svoju vriću za spavanje. Pozdravljamo se i idemo.Penjemo se uz Maglaj. Teško je .Uspon je velik .Gledam Prćka .On u onom njemačkon vrići… bilo mu toplo svo ovo vrime ,ali sada kuva u njoj …Ajde eto ti sada ….kako je nama bilo tamo mislim .Na Maglaju nas dočekuju suborci iz Izvidnickog voda . Pozdravljamo se. Grlimo se i onda vijest da je naš jedan suborac zarobljen .Tuga opet na lica. Sidamo u kamion i vozimo se nizbrdo bez riječi .Jednom Prćko nešto mumlja… Loše mu je …Masiramo ga .Usne su mu modre ,misici se stežu ,Na rukama tetive su nategnute… Masiramo srce. Nailazi drugi kamion ima grijanje. Pribacivamo ga u taj i vozimo do doktora .Sad je i Tenkić sa mnom. Bio u drugom kamionu . Masiramo srce, stižemo na vrime i doktori to rješaju “Fala Bogu ,sve je dobro .Moji dolaze po mene i odlazim kući na odmor .Ovo posvećujem mojoj braći po oružju i 29 -torici junaka koji položiše život u toj teškoj i velebnoj akciji Zima 94 !
Na ovo pismo objavljeno u fb grupiCetinska krajina u hrvatskom Domovinskom ratu
odgovorio je zapovjednik Marko Gojević…
odgovorio je zapovjednik Marko Gojević…
Imao sam tu čast da sam bio na čelu ove price.Ponosno se sjecam tih tridesetak junaka pred kojima sam isao .Bio je to 29.studeni .1994. I pocetak oslobadanja Dinare i nase Domovine.Sa ponosom u sjecanju na sve nase poginule i hrabre hrvatske vitezove pozdravlja Vas Marko Gojevic iz Kijeva.
M.M.
Vezane vijesti;