Putniče, kad ulaziš u naš Grad i vidiš ovaj simbol, zastani trenutak i razmisli što predstavlja… i…ne, ne mrzimo, samo ne damo zaboravu tragediju, poraz ljudskosti, ali i dane ponosa i časti…

Putniče, kad ulaziš u naš Grad i vidiš ovaj simbol, zastani trenutak i razmisli što predstavlja. Zbog svih suza, boli i tuge, svih prekinutih mladosti, nedosanjanih snova, nepodjeljenih poljubaca i neprimljenih zagrljaja, zbog dana kada je nepojmljiva mržnja mahnitala i pokušavala zgaziti ljubav i nemoj nam reći da živimo u prošlosti…ne, živimo u sadašnjosti, borimo se kako znamo i umijemo, ali poštujemo i ne zaboravljamo…ne zato što mrzimo, nego zato što volimo. Nemoj vjerovati bajkama kako se toliko zlo može zaboraviti…mi smo samo ljudi, a takvo zlo niti Bog ne zaboravlja…oprostiti?…da, onom tko se kaje i moli oproštaj…ali onom tko u sebi likuje nad porazom ljudskosti?…ne, niti želi oprost…niti ga je zaslužio…A kad nastaviš dalje, ući ćeš u Grad, koji je čudo…da, čudo, jer je ponovno niknuo iz praha i pepela, jer se opet čuje smijeh i graja djece u njegovim školama i vrtićima…to je Vukovar…nisu to samo kuće i zgrade, trgovi i spomenici…Vukovar smo svi mi koji se borimo za svoju i njegovu budućnost…i…ne, ne mrzimo, samo ne damo zaboravu tragediju, poraz ljudskosti, ali i dane ponosa i časti…u spomen svima koji nisu s nama…jer…da li bi bili ljudi kada bismo ih zaboravili…i poštuj to…zaslužio je Vukovar svako poštovanje…,

piše Vanja Vidaković

Uredio / M.M. Braniteljski portal